Roditeljstvo bez kažnjavanja

Većina nas je odrasla u sistemu "nagrada i kazna". Ako si dobar, dobiješ čokoladu; ako si loš, ideš u ćošak ili dobiješ po guzi. To je takozvani bihevioristički pristup koji funkcioniše kod dresure životinja, ali kod dece pravi duboku štetu.

Zašto kazna zapravo ne funkcioniše?

Kada kaznite dete, aktivirate njegov amigdalni deo mozga (centar za preživljavanje). U tom trenutku, dete je u stanju "bori se ili beži". Ono ne uči o moralnosti svog postupka, ono uči o strahu.

• Gubitak uticaja: Onog trenutka kada dete prestane da se plaši kazne (obično u pubertetu), vi gubite svaku kontrolu nad njim.
• Unutrašnji kritičar: Deca koja su često kažnjavana ne uče da su uradila nešto loše, već uče da su ona loša. To je koren niskog samopouzdanja u odraslom dobu.
• Skrivanje, ne promena: Kazna uči dete da bude bolji lažov. Fokus se prebacuje sa "kako da popravim situaciju" na "kako da me mama/tata ne uhvate".

U ovom vodiču, naš cilj je da strah zamenimo unutrašnjom motivacijom. Želimo dete koje se ponaša dobro jer razume kako njegovi postupci utiču na druge, a ne zato što se plaši Vaše reakcije.

Format: Digitalni PDF