5 stvari koje nikada ne bi trebalo da kažete svom detetu

Reči koje izgovaramo svojoj deci postaju njihov unutrašnji glas. One oblikuju način na koji vide sebe, svet oko sebe i, što je najvažnije, način na koji će sutra tretirati sopstvene greške i emocije.

Svi mi ponekad, u afektu ili umoru, izgovorimo nešto zbog čega kasnije zažalimo. Cilj ovog teksta nije da se osećate loše ako ste neku od ovih fraza upotrebili, već da razumemo njihov uticaj i naučimo kako da ih zamenimo rečima koje grade, a ne ruše.

Evo kojih pet fraza bi bilo mudro izbaciti iz svakodnevnog rečnika:

1. „Prestani da plačeš, nije ti ništa."

Iako ovo često kažemo da bismo umirili dete ili mu pomogli da „očvrsne", poruka koju dete zapravo dobija je: „Tvoja osećanja su pogrešna i tvoj sud o bolu nije tačan."

Šta reći umesto toga: „Vidim da te je bolelo/uplašilo. Tu sam, proći će." Time potvrđujete njegovu stvarnost i gradite poverenje.

2. „Vidi kako on/ona to može, a ti nećeš."

Poređenje sa braćom, sestrama ili drugarima iz parkića je najbrži put do narušavanja samopouzdanja i stvaranja rivaliteta. Svako dete ima svoj tempo i svoju autentičnu prirodu.

Šta reći umesto toga: Fokusirajte se na detetov lični napredak: „Sećaš se kako ti je juče bilo teško da obučeš čarape, a vidi danas – skoro si uspeo!"

3. „Dobro je, ostavi to, ja ću."

Kada deci oduzimamo zadatak jer smo u žurbi ili mislimo da će ga oni uraditi „traljavo", nesvesno im poručujemo da nisu sposobni. Dugoročno, ovo vodi ka tome da dete prestane i da pokušava.

Šta reći umesto toga: „Vidim da se trudiš oko tih kockica. Želiš li da ti pokažem jedan trik ili želiš da probaš još malo sam/a?"

4. „Baš si nevaljao/la!"

Kritikovanje detetove ličnosti umesto njegovog ponašanja je opasna zamka. Dete koje često čuje da je „nevaljalo" počeće da se ponaša u skladu sa tom etiketom jer veruje da je to njegova suština.

Šta reći umesto toga: „Nisi ti nevaljao/la, ali tvoj postupak (npr. bacanje igračaka) nije u redu. To me ljuti jer se tako stvari mogu polomiti."

5. „Ako ne dođeš odmah, ostaviću te ovde!"

Pretnja napuštanjem udara na najosnovniju detetovu potrebu – potrebu za sigurnošću. Iako će dete verovatno dotrčati iz straha, taj strah dugoročno narušava vašu povezanost i stvara teskobu.

Šta reći umesto toga: Budite konkretni i dajte izbor: „Vreme je za polazak. Da li želiš da dođeš sam do mene ili da te ja uzmem za ruku i odvedem do auta?"

Zašto je promena rečnika važna?

Kada svesno biramo reči, mi ne „mazimo" decu, već ih učimo emocionalnoj regulaciji i poštovanju. Kao pedagog, često naglašavam – nije problem ako pogrešite. Važno je da se, kada se smirite, vratite detetu, izvinite se i kažete: „Mama/tata je bio ljut i rekao je nešto što nije mislio. Žao mi je." To je najmoćnija lekcija koju ih možete naučiti.

Koja od ovih fraza vam najlakše „izleti" u trenucima stresa? Pišite mi u komentarima ili podelite svoja iskustva sa mnom na Instagramu „Odrastanje s osmehom". Zajedno učimo kako da budemo bolji za njih.